Други светски рат. Дан за даном. Лим Ворд

Чтение книги онлайн.

СКАЧАТЬ италијанског пролетаријата не ради: то је грађански рат, физичко уништавање класе, узајамног горчине, неконтролисане, чини се да има потпуно никога, структура моћи. Црвени двогодишњи период замјењује се друга годишњица црног. У октобру 1921. екипа, добровољна национална безбедносна милиција, у броју од око 5.000 људи, организује марш за Рим. Краљ Италије Виктор Еммануел састао се са челником фашиста Бенита Мусолинија, потврдио га је за премијера.

      Главна идеја Муссолини дуце је корпоративна држава, уједињење класа на основу заједничке националности и свјесности ексклузивности њихове државе. Посебно су уведени закони о неприхватљивости мјешовитих бракова Италијана са не-Еуропоид расама. Дијалектика фашизма одбацује мир, спокојност као нека апсолутна вредност, препознаје рат, а друге пертурбације су неопходно средство за побољшање човечанства.

      Генерално, италијански фашизам је много блажи од Хитлеровог националног социјализма. Шта год да је, корпоративна држава својим грађанима пружа стабилност, рад, комад хлеба и неки ентузијазам. Она се успешно бори са, чини се, националним брендом и катастрофом Италије – мафијом. Међутим, плаћање таквог начина уједињења маса, иако са одуговлачењем – учешће у многим крвавим борбама осовског блока на југу и истоку.

      Идеологија фашизма, у већој или мањој мери, поседовање једног броја европских земаља: Шпаније, Француске, Мађарске, Аустрије, Румуније, Хрватске, Португала, итд У Јапану, од 1938., у ствари раније, вођен план за стварање «Велике источне Азије.. "– ослобођени од утицаја на Европу, али под директном контролом Земље раста Сунца; што укључује, између осталог, читаву Кину. Милитаризам није сасвим фашизам, јер није повезан са једним харизматичким диктатором. Овај систем подразумева контролисану напетост у друштву, стварајући слику спољног непријатеља подмукао, набубри ван мера ратне економије (чак и на уштрб важних социјалних програма), опсежна страних проширење.

      Хитлерова Основна идеја – «народна држава», који уједињује све Немце, без обзира на своје богатство и наслова, као и злогласне «крута вертикалу власти.» Национална држава не даје праву демократију, међутим, «игра» у мишљењу, поједини грађани иницијатива није кажњиво као јак и несмотрено као у Стаљиновог Совјетског Савеза. Вриједност крви «пуних» Немаца у почетку је била довољно велика. Они Немци који се на неки начин не слажу са политиком НСДАП-а подложни су репресалијама тек после неколико, сасвим разумљивих опомена.

      «Одлуке већине нису предвиђене, одлуке доносе само одговорна лица. Наравно, сваки вођа ће имати на располагању особље саветника, али он ће бити једини који ће одлучити… само он има овлашћења и право да издаје наређења. … Немогуће је учинити без парламента, али његова улога је дати савјет. Коморе су радна тела, а не гласачки инструменти.»

      Адолф Хитлер.

      Идеје о универзалном уједињењу су инхерентне у Немачкој, пре свега, од 1648. године, када је завршен СКАЧАТЬ