Югославия в XX веке. Очерки политической истории. Коллектив авторов

Чтение книги онлайн.

      30 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 2861 (1900 г.). Л. 2.

      31 Там же. Д. 492. Ч. III. Л. 11–12 об. (Б.Н. Евреинов – В.Н. Ламздорфу. Белград, 17 сентября 1901 г.).

      32 Столић А. Краљица Драга Обреновић. С. 172–173.

      33 Витте С.Ю. Воспоминания. Таллинн; М., 1994. Т. 2. С. 254.

      34 См.: Ламздорф В.Н. Дневник. 1894–1896. М., 1991. С. 37, 39, 45 (записи от 3, 6 и 20 февраля 1894 г.).

      35 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 496 (1902 г.). Л. 248 об. – 249 (Н.В. Чарыков – В.Н. Ламздорфу. Белград, 5 ноября 1902 г.).

      36 См.: Војводић М. Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века. Београд, 1988. С. 455–457.

      37 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 499 (1903 г.). Л. 101 об.

      38 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. «Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.».

      39 См.: Шемякин А.Л. Убиение генерала Павловича. Как в Белграде расстреливали георгиевского кавалера // Родина. 2007. № 9. С. 67.

      40 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 500. Ч. I (1903 г.). Л. 337.

      41 Там же. Л. 367.

      42 Семиз Д. Један руски савремени докуменат о 29. маја // Нова Европа. Књ. XVI. Бр. 7. 11 октобра 1927. С. 228; Вишняков Я.В. «Котел с расплавленным металлом». К чему привел сербов Майский переворот 1903 г. // Родина. 2003. № 10. С. 82.

      43 Дневник генерала А.Н. Куропаткина. М., 2010. С. 93 (запись от 25 декабря 1902 г.).

      44 Российский Государственный военно-исторический архив. Ф. 400. Оп. 4. Д. 313. Л. 30 (И.Н. Сысоев – В.П. Целебровскому. Белград, 4 июня 1903 г.).

      45 См.: Екмечић М. Аустро-Угарска обавештајна служба и Мајски преврат // Историјски часопис. Београд, 1985. Књ. XXXII. С. 141–168.

      46 Казимировић В. Црна рука. С. 15–16.

      47 См.: Један новинар (С. Протић). Политичка размишљања из историје наших дана // Дело. Београд, 1894.

      48 Пироћанац М. Белешке / приред. С. Рајић. Београд, 2004. С. 292.

      49 Поповић М. Борбе за парламентарни режим у Србији. Београд, 1939. С. 89; Чубриловић В. Историја политичке мисли у Србији XIX века. Београд, 1982. С. 282–283; Историја Српског народа. Београд. 1983. Књ. 6. Т. 1. С. 92; Екмечић М. Стварање Југославије. Београд. 1989. Књ. 2. С. 546; Живојиновић Д. Краљ Петар I Карађорђевић. Београд, 1990. Књ. 2. С. 115; Протић М. Радикали у Србији. Идеје и покрет (1881–1903). Београд, 1990. С. 17; Исти. Успон и пад српске идеје. Београд, 1995. С. 27; Исти. The Serbian Radical Movement 1881–1903. A Historical Aspect // Balcanica. Vol. XXXVI. Belgrade, 2006. P. 131, и др… Схожие оценки популярны и в мировой литературе. См., например: Dragnich A. Serbia, Nikola Pasic and Yugoslavia. Rutgers University Press. New Branswick, New Jersey, 1974. P. 70; Балканы в конце XIX – начале XX века. Очерки становления национальных государств и политической структуры в Юго-Восточной Европе. М., 1991. С. 20–22; The Serbs and their Leaders in the Twentienth Century. Ashgate Publishing Limited. Aldershot, Brookfi eld, 1997. P. 2; Павловић С. Србија. Историја иза имена. Београд, 2004 (перевод с английского оригинала). С. 98, и др.

      50 Протић М. Српске политичке странке после уједињења (1918–1919) // Србија на крају Првог светског рата. Београд, 1990. С. 137… Весьма близкое мнение содержится и в: Dragnich A. The Development of Parlamentary Government in Serbia. New York, 1978. P. 106.

      51 См.: Батаковић Д. Успомене Панте Драшкића у српској мемоарској литератури // Драшкић П. Мемоари / приред. Д. Батаковић. Београд, 1990. С. 19; Љушић Р. Милан Обреновић // Љушић Р. Србија 19. века. Изабрани радови. Београд, 1994. С. 142; Нова историја Српског народа. Београд; Лозана, 2000, и др.

      52 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война // Русские о Сербии и сербах. СПб., 2006. С. 526.

      53 Погодин А.Л. Славянский мир. Политическое и экономическое положение славянских СКАЧАТЬ