Югославия в XX веке. Очерки политической истории. Коллектив авторов

Чтение книги онлайн.

СКАЧАТЬ возвращаясь к поставленному вопросу о степени «европейскости» Сербии, сошлемся на мнение Л.В. Кузьмичевой, которая с полным правом констатирует, что «неопределенность сроков решения задач расширения государственных границ (и постоянная готовность к тому. – А.Ш.) – это один из главных тормозов движения Сербии по пути европеизации и модернизации внутригосударственной жизни»¹⁸⁶.

      Добавим лишь, что наиболее проницательным современникам такой диагноз был ясен сразу. Осенью 1880 г. П.А. Кулаковский делился с Ап. А. Майковым: «„Царство Душана не дает сербам спать“, – недавно где-то я читал, и это правда: не было бы вредно, если бы этим историческим славным воспоминанием сербы поддерживали свой дух, но беда-то в том, что это историческое воспоминание заставляет их разыгрывать роль, им не подходящую, заставляет их обманывать и нас, и себя; заставляет их больше мечтать и меньше делать… Как хотите, но это печально в том государстве, которое находится в таком трудном положении как Сербия, которое должно прежде всего воспитывать характеры деловые и людей, работающих здраво и аккуратно»¹⁸⁷.

Примечания

      1 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2 // Сабрана дела С. Јовановића. Београд, 1990. Т. 7. С. 13–17. См. также: Рајић С. Владан Ђорђевић. Београд, 2007.

      2 Милићевић М. Реформа војске Србије. 1897–1900. Београд, 2002. С. 163–166.

      3 Там же. С. 12.

      4 См., например: Младеновић Б. Српске династије у мемоарима пуковника Павла Блажарића // Нововековне српске династије у мемоаристици. (Зборник радова). Београд, 2007. С. 367–368.

      5 Рукописно одељење Матице Српске (далее – РОМС). Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. «Заверенички разлози».

      6 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2. С. 326. См. также: Милићевић М. Реформа војске Србије… С. 21.

      7 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. «Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.».

      8 Милићевић М. Реформа војске Србије… С. 8, 59; Новаковић С. Двадесет година уставне политике у Србији. 1883–1903. Београд, 1912. С. 71.

      9 Каљевић Љ. Моје успомене. Београд, 1908. С. 55.

      10 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. «Краљ Милан од Ивањданског атентата до смрти и непосредно после ње».

      11 Там же. «Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.».

      12 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2. С. 365.

      13 Младеновић Б. Српске династије у мемоарима пуковника Павла Блажарића… С. 368.

      14 Архив Српске академије наука и уметности (далее – АСАНУ). Бр. 9327. Свеска XVI (2). Дневник Милана Милићевића (запись от 6 и 7 июля 1900 г.).

      15 Там же… Подробнее о реакции Милана Обреновича на помолвку сына см. Крестић П. Кнез и краљ Милан у мемоаристици // Историјски часопис. Београд, 2007. Књ. LIV. С. 207–208.

      16 Архив внешней политики Российской империи (далее – АВПРИ). Ф. Политархив. Д. 2861 (1900 г.). Л. 85 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 15/28 августа 1900 г.).

      17 Там же. Л. 10 об. – 11 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 6 июля 1900 г.).

      18 СКАЧАТЬ