Sbornik sovremennoy nauchnoy fantastiki 38 / 5 000. Результаты перевода. Перевод. Збирка савремене научне фантастике. Перм 2023. Владимир Фролов

Чтение книги онлайн.

СКАЧАТЬ интелигенција је самоучила и у програмском режиму и на пољу ерудиције – у игри шаха није имала равног на Земљи. На пример, у случају несреће, могао би самостално да слети на брод без људске интервенције.

      Наравно, ту су били и други чланови експедиције, роботи и још много тога о чему ће бити писано у наставку.

      Дакле, све је било спремно за експеримент како у области преноса енергије на даљину, тако и у читању менталних слика на удаљености од орбите. На терену је била група добровољаца такође другачије интернационалистичке природе. Све је било спремно. Али ова несрећа са соларним панелом постала је мала мука – са Земље је већ летео теретни брод за поправку, али су за сада сви одмарали и користили домаћу соларну батерију од германијумских транзистора истераних крајем седамдесетих година двадесетог века. века.

      БИОРОБОТ У МАНАСТИРУ

      После операције на његовој шаци, а на Биомаксу 21 ушивена је нова подлактица која ће заменити стару изгубљену у борби са медведом, конзилијум лекара одлучује да га пошаље у манастир, који се налази 30 километара од научног града. Тамо ће ткива зацелити, а тежина ће се вратити у нормалу, а мисли о животу ће се смирити. Борис Борисович Алеикин, тако се звао Биомакс 21. у свом људском животу, сложио се. Он, бивши војник, већ је живео други живот биоробота и желео је да види црквени живот изнутра.

      Манастир Воробиев, у близини села Врапци, био је мали. 20 крава са теладима, 2 трактора и 30—35 браће. Била су само 3 монаха – сам игуман, отац Филип, његов помоћник монах Андреј и монах Сергије, који је још био дечак у цркви и дорастао у чин монаха. Браћа, такозвани радници, углавном су били бивши алкохоличари који су вољом судбине остали без својих домова и посла. Била је и група наркомана, људи који су одлежали и плели своје мреже зла овде у манастиру.

      Стигавши на место редовним аутобусом, прошетавши 2 километра до манастира, Борис Борисич је угледао цркву. Све, као на карти са снимка из ваздуха – у даљини је троспратна кућа у којој су живела браћа, поред штале… У даљини се видела башта и купатило. Ушавши у продавницу икона, видео је тамо монаха Андреја, који је раније био истраживач у Истраживачком институту за електронику. «А зашто је напустио наш истраживачки институт пре две године? Шта га је навело на ово – монашко тиховање?

      У Храму је било тихо, Андреј је пребацивао неке папире, а Борис (он је такође биоробот Биомакс 21.) тихо је питао: «Хтео бих ово овде… да ми третирам руку после операције и средим нерве, где да остави ствари и уопште где ћу сада?» «О, да, звали сте јуче», рекао је монах Андреј. «Оставите ми пасош и мобилни телефон, као и готовину – овде вам неће требати и пратите ме. Борис је оставио пасош, мобилни, иако му је у тело уграђен други мобилни телефон, као и радио предајник са сателитским телефоном. Центар се може контактирати у било ком тренутку, док се обавља било какав посао, па чак и разговара са другим људима.

СКАЧАТЬ